Питање: Наручилац је расписао ЈНМВ – “УСЛУГА ИЗРАДА СТУДИЈА И ПРОЈЕКТНО ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ” . И студија и пројекат су обухваћени једном набавком, а у обрасцу понуде се уписује посебно цена за израду студија, посебно за израду пројекта . Када се ова јавна набавка заврши биће расписана нова која ће се односити на извођење радова. Да ли исти понуђач може учествовати у оба поступка јавне набавке?

Одговор: Понуђач може да учествујете и у поступку јавне набавке чији ће предмет бити извођење радова. Уколико наручилац учини јавно доступним пројекат, или га интегрише у конкурсну документацију, тако да постане њен састави део, који је такође јавно доступан, не би имало основа за примену члана 23. става 1. ЗЈН, тачније повреде интегритета поступка. У прилог наведеној тврдњи говори и Мишљење Управе за јавне набавке бр. 011-00-570/15 од 21.03.2016. године, у којем је на основу члана 136. Став 1. тачка 4. ЗЈН даје своје мишљења о тумачењу и примени одредби Закона о јавним набавкама …”мишљења смо да поменута веза (пројектант – понуђач) начелно не представља повреду одредбе члана 23 став 1. ЗЈН, са становишта овог закона… Самим тим, уколико је правно или физичко лице учествовало у изради пројекта санације и ремидијације, не мора да значи да је исто у повољнијем положају у односу на остале понуђаче…уколико пројекат представља део документације”. Истинитост и основаност напред изнетих навода потврђује и Решење Републичке комисије број 4-00-1569/2016, која је кроз образложење решења заузела став да лице које је радило пројекат може учествовати као понуђач приликом извођења радова и да нема места примене члана 23. ЗЈН, уколико је наручилац јавно објавио пројекат или омогућио увид у исти понуђачима пре истека рока за подношење понуда кроз обилазак локације.


Питање: Да ли можемо уместо Захтева за заштиту права поднети Приговор на Одлуку о додели уговора?

Одговор: Уколико сматрате да наручилац није стручну оцену понуда спровео у складу са Законом о јавним набавкама и да Одлука о додели уговора није у складу са законским одредбама, можете доставити наручиоцу Захтев за преиспитивање и стављање Одлуке ван снаге, али морамо скренути пажњу да наручилац нема законску обавезу да поступи по таквом приговору, нити одговорити на њега. Како би сте избегли подношење Захтева за заштиту права, плаћање таксе и беспотребно одуговлачење поступка, укажите наручиоцу на недостатке у Одлуци о додели уговора и замолите га да поново преиспита своју одлуку.


Питање: Како да будемо сигурни да је наручилац поступио у складу са чланом 79. ставом 2. Закона о јавним набавкама, тачније да је од најповољнијег понуђача, који је доставио Изјаву из члана 77. става 4., тражио на увид копију или оригинал доказа о испуњености додатних услова?

Одговор: Након донете одлуке о додели уговора понуђач има право да врши увид у документацију о спроведеном поступку јавне набавке и на тај начин може да утврди да ли је изабрани понуђач доставио доказе. Чланом 110. Став 1. ЗЈН-а прописано је: Понуђач, кандидат, односно подносилац пријаве има право да изврши увид у документацију о спроведеном поступку јавне набавке после доношења одлуке о признавању квалификације, одлуке о закључењу оквирног споразума или одлуке о додели уговора, односно одлуке о обустави поступка о чему може поднети писмени захтев наручиоцу и да је наручилац дужан да лицу из става 1. овог члана омогући увид у документацију и копирање документације из поступка о трошку подносиоца захтева, у року од два дана од дана пријема писаног захтева.


Питање: Да ли је наручилац дужан да продужи рок за подношење понуда, уколико измени конкурсну документацију 7 дана пре истека рока за подношење понуда и уколико не продужи рок за подношење понуда како поступити у таквој ситуацији?

Одговор: Уколико наручилац измени или допуни конкурсну документацију 8 или мање дана пре истека рока за подношење понуда дужан је да продужи рок за подношење понуда и објави обавештење о продужењу рока за подношење понуда на Порталу јавних набавки (члан 63. Став 5. ЗЈН-а). Уколико наручилац измени конкурсну документацију 7 дана пре истека рока за подношење понуда, а не продужи рок за подношење понуда, понуђач може одмах уложити Захтев за заштиту права, не мора претходно указивати наручиоцу на недостатке и неправилности у конкурсној документацији. У конкретном случају примењује се одредба члана 149. става 4. Закона о јавним набавкама, којим је прописано да ће се Захтев за заштиту права сматрати благовременим уколико се поднесе до истека рока за отварање понуда, уколико се њиме оспоравају радње које наручилац предузме пре истека рока за подношење понуда, а након истека рока за подношење ЗЗП-а.


Питање: Да ли уговор о пословно-техничкој сарадњи може представљати основ за ангажовања радника и доказивање додатног услова кадровског капацитета?

Одговор: Уговор о пословно-техничкој сарадњи није основ ангажовања по Закону о раду. Поред Уговора о раду на одређено и неодређено време, основ ангажовања радника представља и Уговор о привременим и повременим пословима, Уговор о делу, Уговор о допунском раду. Додатни услов кадровског капацитета достављањем Уговора о пословно техничкој сарадњи представља вид заједничке понуде, па би га требало избегавати, уколико се не подноси заједничка понуда. Уколико га је наручилац прописао конкурсном документацијом као један од уговора за доказивање кадровског капацитета требало би га оспоравати.


Питање: У пракси се често дешава да наручилац конкурсном документацијом тражи писмо о ауторизацији произвођача. Да ли је то у складу са Законом о јавним набавкама?

Одговор: Писмо о ауторизацији је ефикасан инструмент којим наручиоци ограничавају конкуренцију и дискриминишу понуђаче . У наведеној ситуацији понуђачи имају могућност да укажу наручиоцу да овакав услов у конкурсној документацији није у складу са начелом обезбеђивања конкуренције и начелом једнакости понуђача. Са друге стране, мора се имати у виду и предмет јавне набавке. Например, код јавне набавке тонера за штампаче, на тржишту Републике Србије постоје различити произвођачи уређаја, те не представља проблем за понуђача да од произвођача тражи писмо о ауторизацији и самим тим није ограничена конкуренција, а понуђач писмом о ауторизацији гарантује испоруку и уградњу оригиналних тонера.


Питање: На отварању понуда, у записнику о отварању понуда наведена је процењена вредност јавне набавке која одступа од процењене вредности јавне набавке прописане у Плану јавних набавки. Да ли је такво поступање наручиоца дозвољено?

Одговор: У случају измене процењене вредности јавне набавке, наручилац је дужан да измени План јавних набавки. Чланом 51. ставом 3. ЗЈН-а прописано је: Изменом и допуном плана јавних набавки сматра се измена у погледу повећања процењене вредности јавне набавке за више од 10%, измена предмета јавне набавке, односно планирање нове јавне набавке. Измену и допуну Плана јавних набавки, наручилац је дужан да објави на Порталу јавних набавки у року од 10 дана од дана доношења, наведена измена процењене вредности јавне набавке мора бити објављена најкасније у року од 10 дана од дана доношења Одлуке о покретању поступка конкретне јавне набавке, јер процењена вредност јавне набавке мора бити валидна у моменту покретања поступка.

Када се процењена вредност на отварању понуда, разликује од процењене вредности која је објављена у Плану јавних набавки валидна је процењена вредност наведена у Плану јавних набавки. Уколико наручилац већ донесе Одлуку о покретању поступка, а одлучи да изврши промену процењене вредности кроз измену плана, дужан је да изврши измену Одлуке о покретању поступка.


Питање: Уколико сумњамо да је наручилац одредио финансијски капацитет у знатно већем износу од двоструке процењене вредности, а нисмо упознати са процењеном вредношћу јавне набавке, како поступити?

Одговор: У наведеној ситуацији потребно је наручиоцу послати захтев за појашњење конкурсне документације у коме би једно од питања гласило у каквој је вези финансијски капацитет са процењеном вредношћу јавне набавке и да ли је исти одређен у складу са чланом 77. ЗЈН.


Питање: У поступку јавне набавке након отварања понуда, наручилац није донео Одлуку о додели уговора у року који је одредио Позивом за подношење понуда, а такође је пробијен и рок прописан Законом о јавним набавкама. Како понуђач да поступи?

Одговор: Законом о јавним набавкама, чланом 149. ставом 2. Закона о јавним набавкама прописано је да се захтев за заштиту права може поднети у току целог поступка јавне набавке, против сваке радње наручиоца, ако Законом о јавним набавкама није другачије прописано. Напомињемо да у оваквим случајевима Републичка комисија заузима став да нико не може да трпи штетне последице, јер је период до доношења Одлуке о додели уговора период правног вакуума. Републичка комисија је става да предметна околност нема карактер повреде услед које би поступак јавне набавке требало поништити у целини или делимично.

Оваквим поступањем наручилац је начинио прекршај који је прописан чланом 169. ставом 1. тачком 7) Закона о јавним набавкама. Понуђачи који су учествовали у поступку имају могућност да се обрате Управи за јавне набавке и да је обавесте о незаконитим радњама наручиоца, јер је Управа за јавне набавке дужна да покрене прекршајни поступак пред Републичком комисијом када на било који начин сазна да је учињена повреда Закона о јавним набавкама ( члан 136. став 1. тачка 20) ЗЈН-а).


Питање: У поступку јавне набавке закључен је Уговор између наручиоца и понуђача, али наручилац не извршава своје уговорне обавезе. Како поступити?

Одговор: Наведена ситуација регулисана је Законом о облигационим односима. Након закључења Уговора о јавној набавци настаје облигационо – правни однос између две уговорне стране, те се више не примењују одредбе Закона о јавним набавкама (осим у складу са чланом 115. Закона о јавним набавкама ). Чланом 124. Закона о облигационим односима прописано је да уколико једна уговорна страна не испуњава своје обавезе, друга страна може раскинути уговор, а у сваком случају има право на накнаду штете, које може остварити судским путем.


Питање: Уколико је наручилац донео Одлуку о обустави поступка, а понуђач сматра да Одлука није донета у складу са одредбама Закона о јавним набавкама, на који начин може наручиоцу указати на уочене недостатке, а да не улаже Захтев за заштиту права?

Одговор: Понуђач има могућност да наручиоцу поднесе Приговор на Одлуку о обустави поступка, све док Одлука не постане правоснажна. Одлука о обустави поступка ће постати правоснажна када истекне рок за подношење Захтева за заштиту права. Дакле, у року од десет дана од дана објављивања на Порталу јавних набавки, уколико је у питању јавна набавка велике вредности, тј у року од 5 дана од дана објављивања Одлуке, уколико је у питању јавна набавка мале вредности. Приговор је предвиђен Законом о општем управном поступку (члан 255. став 1.), на чију супсидијарну примену упућује Закон о јавним набавкама.


Питање: Да ли наручилац у погледу додатног услова техничког капацитета може да захтева од понуђача да мора имати у поседу одређене машине. Како поступити у таквој ситуацији?

Одговор: Прописивањем наведеног додатног услова техничког капацитета наручилац је ограничио конкуренцију и дискриминисао понуђаче који наведене техничке капацитете немају у власништву, већ их поседују по неком другом законском основу, нпр. уговором о лизингу, уговором о закупу. Наведеним поступањем наручилац је начинио битну повреду основних начела у поступцима јавних набавки начела обезбеђивања конкуренције – члан 10 ЗЈН-а и начела једнакости понуђача – члан 12. ЗЈН-а. Такође, овако одређен услов техничког капацитета није у складу са чланом 76. ставом 6. Закона о јавним набавкама којим је прописано да наручилац одређује услове у поступку јавне набавке, тако да ти услови не дискриминишу понуђаче и да су у логичкој вези са предметом јавне набавке.


Питање: Колико максимални финансијски капацитет наручилац може захтевати конкурсном документацијом, у односу на процењену вредност јавне набавке?

Одговор: Чланом 77. ставом 2. тачком 1) ЗЈН-а прописано је да минимални годишњи приход који се тражи од понуђача не сме бити већи од двоструке процењене вредности јавне набавке, осим у изузетним случајевима када је то неопходно због посебних ризика повезаних са предметом јавне набавке. Напомињемо да овај услов двоструке процењене вредности јавне набавке треба посматрати за цео период за који се тражи капацитет. То значи да ако је процењена вредност јавне набавке 5.000.000 динара, укупан захтевани финансијски капацитет који се тражи конкурсном документацијом, не може прелазити износ од 10.000.000 динара за који се тражи финансијски капацитет, рецимо за период од три године.


Питање: Да ли наручилац може да одбије понуду уколико није унета цена на једној позицији, а укупна вредност понуде садржи вредност те позиције?

Одговор: Наручилац не може одбити понуду због битног недостатка, јер се из укупне вредности понуде може видети цена која није унета на једној позицији, па је могуће утврдити стварну садржину понуде. Чланом 93. Став. 4. ЗЈН-а прописано је: ”Наручилац може, уз сагласност понуђача, да изврши исправке рачунских грешака уочених приликом разматрања понуде по окончаном поступку отварања понуда.”


Питање: Да ли наручилац у погледу додатног услова кадровског капацитета може да пропише да понуђач има у радном односу одређени број радника на неодређено време. Како поступити у таквој ситуацији?

Одговор: Поред уговора о раду на неодређено време, Законом о раду прописани су и други законски основи ангажовања радника, као што је уговор о раду на одређено време, као и рад ван радног односа, уговор о привременим и повременим пословима, уговор о делу. Наведеним условом кадровског капацитета наручилац ограничава конкуренцију и треба му у складу са чланом 63. ставом 2. ЗЈН-а указати да поред уговора о раду на неодређено време, Закон о раду прописује и друге законске основе ангажовања радника.


Питање: Да ли је код заједничке понуде обавезно да носилац групе даје гаранцију и потписује уговор?

Одговор: Саставни део заједничке понуде, како је и прописано чланом 81. став 4. Закона о јавним набавкама је споразум којим се понуђачи из групе међусобно и према наручиоцу обавезују на извршење јавне набавке. Овај споразум садржи податке о: 1) члану групе који ће бити носилац посла, односно који ће поднети понуду и који ће заступати групу понуђача пред наручиоцем и 2) опис послова сваког од понуђача из групе понуђача у извршењу уговора.

Дакле код заједничке понуде, лица која намеравају да поднесу заједничку понуду, све своје међусобне обавезе и обавезе према наручиоцу морају да регулишу поменутим споразумом. Носилац групе подноси понуду и заступа групу понуђача пред наручиоцем, али носилац групе не мора давати гаранцију и потписати уговор, већ то може учинити и неки други понуђач из групе понуђача, што ће свакако бити прописано споразумом, oсим ако наручилац другачије није прописао конкурсном документацијом. Сви посебни захтеви наручиоца наведени у конкурсној документацији, који се тичу припреме заједничке понуде, морају бити испоштовани.


Питање: Да ли наручилац на основу процењене вредности формира ( одлучује, одређује) да ли је јавна набавка велика или мала?

Одговор: Наручилац на основу процењене вредности јавне набавке одређује да ли је у питању велика или мала јавна набавка. Мала јавна набавка је према новом ЗЈН, јавна набавка од 500.000 динара до 5.000.000 динара. Велика јавна набавка је набавка чија је процењена вредност изнад 5.000.000 динара.

Чланом 124а Закона о јавним набавкама дефинисана су посебна правила за јавну набавку мале вредности: “Јавна набавка мале вредности у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, у смислу овог закона, јесте набавка чија процењена вредност није већа од 10.000.000 динара, при чему ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 10.000.000 динара.”


Питање: У ком тренутку наручилац сме да промени процењену вредност?

Одговор: Наручилац не сме мењати процењену вредност, јер је дужан да планом јавних набавки предвиди и утврди процењену вредност јавне набавке, на годишњем нивоу и појединачно и да образложи како је до ње дошао.

Члан 51 ЗЈН


Питање: Да ли у Одлуци о покретању поступка мора бити наведена процењена вредност?

Одговор: Одлука о покретању поступка мора да садржи процењену вредност јавне набавке.

Члан 53 ЗЈН


Питање: Шта се прво саопштава на отварању понуда?

Одговор: Приликом отварања понуда комисија води Записник о отварању понуда у који се уноси: датум и време почетка отварања понуда, предмет и процењена вредност јавне набавке, имена чланова комисије за јавну набавку који учествују у поступку отварања понуда, имена представника понуђача који присуствују отварању понуда, имена других присутних лица, број под којим је понуда заведена, назив понуђача, понуђена цена и евентуални попуст који понуђач нуди, подаци из понуде који су одређени као елементи критеријума, уочени недостаци у понудама, евентуалне примедбе представника понуђача на поступак отварања понуда.

Члан 104 ЗЈН


Питање: Како се изборити за дужи рок, ако је рок за подношење понуда у поступку мале јавне набавке 5 дана ?

Одговор: Рок за подношење понуда у поступку јавне набавке мале вредности не може бити 5 дана. Према ЗЈН минимални рок за подношење понуда, уколико је у питању поступак јавне набавке мале вредности је 8 дана. Захтевати разјашњење конкурсне документације. Ако наручилац не прихвати да рок за достављање понуда продужи са 5 на 8 дана, то може бити разлог за подношење основаног захтева за заштиту права (рок за подношење захтева 3 дана пре рока за подношење понуда). Удружење “Понуђачи Србије” залагаће се, да прихватљив рок за достављање понуда буде 15 дана


Питање: Како доказати нереално ниску цену?

Одговор: Нереално ниску цена може се доказати испитивањем и детаљном анализом тржишта, поређењем цена и утврђивањем просечне цене, просечна цена се може добити сагледавањем цена свих саставних делова, цена рада и слично у зависности од категорије производа.


Питање: Да ли у обрасцу понуде мора бити наведен рок важења понуде?

Одговор: Да, у образцу понуде мора бити наведен рок важења понуде који не сме бити краћи од 30 дана, односно од броја дана који је наручилац захтевао у конкурсној документацији.


Питање: Ако је у питању опрема која се увози, како исказати цену јер нема ПДВ?

Одговор: Узима се цена која је без ПДВ-а, где је предвиђено уписати износ ПДВ-а уписати 0, а као укупну цену ставити цену без ПДВ-а ако увезена опрема не подлеже опорезивању.


Питање: Ако понуђач раскине уговор, да ли ће добити негативну референцу?

Одговор: Уколико раскине уговор понуђач може добити негативну референцу, уколико не докаже да је имао оправдан разлог за раскид уговора.


Питање: Да ли је наручилац дужан да објави Конкурсну документацију и на Порталу управе за јавне набавке и на својој интернет страници?

Одговор: Наручилац је дужан да објави позив за подношење понуда и конкурсну документацију на Порталу Управе за јавне набавке и на својој интернет страници. (Члан 57. ЗЈН)


Питање: Учествовали смо у отвореном поступку као једини понуђач. Наша понуђена цена прешла је процењену вредност јавне набавке за 28 000 динара. Да ли нам наручилац може доделити уговор?

Одговор: Наручилац може у конкретном случају применити члан 107. ставу 4. Закона о јавним набавкама којим је прописано: „Наручилац може доделити уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке ако није већа од упоредиве тржишне цене и ако су понуђене цене у свим одговарајућим понудама веће од процењене вредности јавне набавке.” Дакле, наручилац пре доношења Одлуке о додели мора испитати тржиште и на основу тога закључити да ли је могућа примена изузетка из наведене одредбе.


Питање: Да ли наручилац може конкурсном документацијом прописати да се Захтеви за разјашњење конкурсне документације шаљу искључиво поштом?

Одговор: Наручилац не може конкурсном документацијом прописати наведени услов јер таквим поступањем нарушава члан 20. Закона о јавним набавкама. Чланом 20. ставом 2. Закона о јавним набавкама прописано је: „Изабрано средство комуникације мора бити широко доступно, тако да не ограничава могућност учешћа заинтересованих лица у поступку јавне набавке.” Како је E-mail широко доступно средство комуникације, које омогућава да електронска пошта стигне готово истог момента када је и послата, овакав начин комуникације се данас у великој мери употребљава у свим видовима комуницирања. Ограничење комуникације само путем поште ограничава конкуренцију, нарочито уколико је понуђач страно лице.