Неретко долазимо у ситуацију да поступке учесника у јавним набавкама анализирамо на основу решења Републичке комисије за заштиту права као независног и самосталног органа Републике Србије који обезбеђује заштиту права у складу са законом о јавним набавкама. На основу таквих решења ствара се пракса али се пружају и смернице понуђачима и наручиоцима како ће поступати у даљим поступцима јавних набавки имајући у виду донета решења Републичке комисије о појединим случајевима из прошлости.
Опште је познато да су наручиоци дужни да пре доношења одлуке у поступку јавне набавке захтевају од понуђача који је доставио економски најповољнију понуду да у примереном року не краћем од пет радних дана достави доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта у неовереним копијама. Међутим, овде се поставља питање када наручилац може понуђаче или кандидате који су доставили непотпуне или нејасне податке или документацију, да позове поштујући начела једнакости и транспарентности, да у примереном року не краћем од пет дана доставе неопходне информације или додатну документацију. У пракси се често дешава да у ситуацијама када наручилац није у могућности да утврди испуњеност критеријума за квалитативни избор привредног субјекта захтева од понуђача да за доказе који су нејасни доставе додатне доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта како би могао да спроведе правилну стручну оцену испуњености захтеваних критеријума.
У конкретном примеру имамо ситуацију у којој је подносилац захтева као доказ техничког и стручног капацитета за техничка лица уз понуду доставио МА обрасце из 2020. И 2021.године чије трајање је дефинисано у месецима истекло у наведеним годинама, а да је врста запослења дефинисана на одређено време. Уз овакве МА обрасце понуђач није доставио никакв додатни документ у вези за радним ангажовањем тих лица у смислу да је њихово ангажовање код понуђача након истка рока из МА образаца продужено. За овако поднету понуду у којој су достављени само МА обрасци за техничка лица из протеклих година, а који нису важећи у тренутку подношења понуде, а при том нису имали никакву другу пратећу документацију која би потврдила супротно (евентуално уговор о раду или уговор о ангажовању). Наручилац је такву понуду оценио као неприхватљиву.
Став Републичке комисије је да је наручилац у циљу правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања био дужан да утврди за која лица су достављени спорни МА обрасци и да за иста изврши провере и утврди да ли су наведена лица у моменту подношења понуде била запослена или радно ангажована у складу са Законом о раду код подносиоца захтева. С тим у вези Републичка комисија указује да је наручилац имао законску могућност да у складу са чланом 142. Ст. 1. И 2. ЗЈН поштујући начела једнакости и транспарентности затражи од подносиоца захтева додатна објашњења понуде, неопходне информације или додатну документацију у циљу доношења правилне оцене.
Мишљења смо да наручилац не може на основу одредби члана 119. става 5. ЗЈН и члана 142. ЗЈН да захтева додатно појашњење доказа који не доказују испуњеност критеријума за квалитативни избор привредног субјекта у тренутку подношења понуда. Овакав став омогућава свим понуђачима да неприхватљиве понуде учине прихватљивим. Допуну и појашњење доказа треба дозволити само у оним случајевима када достављеним доказима понуђач доказује испуњеност критеријума али постоје одређене околности у које наручилац сумња а које додатним појашњењима и доказима може да отклони, као што је на пример: понуђач достави м образац из којег произилази испуњеност критеријума али не достави уговор о раду који је такође наручилац захтевао као доказ у конкурсној документацији. У таквим случајевима наручилац може да захтева додатно достављање уговора о раду који је основ за издавање М обрасца јер понуђач не би могао да поседује М образац да не поседује уговор о раду.
Наведену ситуацију можете прочитати кликом на решење Републичке комисије број 4-00-408/2022 од 07.07.2022.године.