Поступак заштите права у поступцима јавних набавки је јасно прописан законом о јавним набавкама који укључује поступак подношења Захтева за заштиту права од стране подносиоца захтева. Да би пре свега захтев за заштиту права био благовремен неопходно је поднети га у роковима предвиђеним за његово подношење. То практично значи да, уколико се захтев за заштиту права подноси на конкурсну документацију, сматраће се благовременим ако је примљен од стране наручиоца најкасније три дана пре истека рока за подношење понуда. У другом случају, када би се оспоравале радње наручиоца предузете након истека рока за подошење понуда односно уколико би се захтев за заштиту права подносио на одлуку наручиоца, тада би рок за његово подношење био 10 дана од дана када је одлука објављена на Порталу.
Овога пута биће речи о захтеву за заштиту права који се подноси након доношења одлуке наручиоца, од стране групе понуђача, преко пуномоћника.
Законом о јавним набавкама је прописано да Републичка комисија одбацује захтев за заштиту права ако је поднет од стране лица које нема активну легитимацију или ако је поднет неблаговремено. Такође, уколико је захтев за заштиту права поднет од стране пуномоћника из реда адвоката и уколико у таквом захтеву постоје недостаци који онемогућавају даље поступање , Републичка комисија такав захтев одбацује решењем без претходног позивања подносиоца захтева да допуни захтев.
Када је у питању подношење захтева за заштиту права неопходно је строго водити рачуна о томе да ли ће подносилац захтева захтев поднети самостално или ће захтев поднети преко пуномоћника. У ситуацији када захтев за заштиту права подноси група понуђача преко пуномоћника уз захтев за заштиту права се обавезно доставља и пуномоћје које потписује сваки члан групе понуђача. Једино на овакав начин, односно потписивањем пуномоћја од стране сваког члана групе у коме се сви саглашавају да се пуномоћје за поступак заштите права води преко пуномоћника је исправно.
У пракси се дешава да носиоци посла у заједничким понудама дају овлашћење за заступање адвокатима, а да при том у истом поступку нема овлашћења свих осталих чланова групе понуђача који су поднели заједничку понуду. Ово је такође случај када Републичка комисија одбацује захтев за заштиту права, јер пре свега чланом 130. Ставом 2. ЗЈН прописано је да су сви чланови групе привредних субјеката солидарно одговорни за извршење уговора о јавној набавци, што значи да понуђачи који поднесу заједничку понуду одговарају неограничено солидарно према наручиоцу. Из свега произилази да привредни субјекти који у јавној набавци учествују тако што подносе заједничку понуду, појединачно немају, у смислу члана 211. Става 1. ЗЈН активну легитимацију за подношење захтева за заштиту права, којим се оспорава поступање наручиоца, самостално, већ искључиво сви заједно , као група понуђача, јер су тако и понуду поднели.
Наведену ситуацију потврђује и решење Републичке комисије број 4-00-123/2022 од 20.04.2022.године којим се одбацује захтев за заштиту права уз образложење да носилац посла, који је уз захтев за заштиту права доставио пуномоћје за заступање адвоката потписано само од стране одговорног лица носиоца посла, није поступио у складу са законом и сходно члану 211. Ставу 1. ЗЈН, јер нема активну легитимацију, да самостално поднесе захтев за заштиту права, без претходно добијене сагласности од стране свих чланова групе.