Законом о јавним набавкама чланом 147.ЗЈН је јасно прописано шта може да се сматра оправданим разлозима за обуставу поступка јавне набваке од стране наручиоца. То би значило да наручилац мора да има доказиве разлоге за то, јер би у супротном значило да фаворизује одређеног понуђача који на пример није прворангирани и самим тим смишља начин на који би могао да избегне потписивање уговора са понуђачем који је поднео прихватљиву понуду са најповољнијом ценом.
У пракси постоје наручиоци који намерно неке ствари пропуштају да пропишу или чак прописују услове који су нереални у смислу да су прилагођени одређеним понуђачима и такве ситуације нису стране у поступцима јавних набавки. Веома често се дешава да понуђачи који поштују основна начела ЗЈН и послују у складу са ЗЈН имају проблем приликом подношења понуда јер се суочавају са нереалним условима односно условима који упућују на само једног понуђача. Врло тешко је изборити се са ситуацијом у којој наручилац пропише услове који су условно речено у складу са ЗЈН а са друге стране неостварљиви за већину заинтересованих понуђача јер нарушавају основна начела транспарентности, пропорционалности, начело обезбеђивања конкуренције и забране дискриминације, а тиме онемогућавају и њихово учешће у таквим поступцима јавних набавки.
У конкретној ситуацији наручилац је донео одлуку о обустави поступка јавне набвке уз следеће образложење: „ Поступак јавне набавке се обуставља због утврђеног недостатка у конкурсној документацији, с обзиром на то да наручилац у конкурсној документацији није прописао обавезан услов у погледу техничке и пословне способности понуђача – достављање одговарајућих референци на пружање услуга превоза радника. Наведени пропуст представља битан недостатак конкурсне документације који може утицати на законитост поступка, равноправност понуђача и објективну оцену понуда, те се утврђени недостатак не може отколнити без измене основних елемената конкурсне документације.“
Наиме, наручилац је тек након стручне оцене понуда и оцене понуде подносиоца захтева као прихватљиве и најповољније, „увидео“ да није прописао услов у погледу техничке и пословне способности понуђача – односно достављање одговарајућих референци за пружање услуга превоза радника, за који сматра да је обавезан услов на основу кога одређује да ли је неко у могућности да изврши одређени посао.
Овакав пропуст у конкурсној документацији наручиоца никако не представља оправдан разлог за обуставу поступка, јер услов у погледу техничког и стручног капацитета може али и не мора нужно да буде предвиђен као услов за учешће у поступку. Тако да из свега произилази и став Републичке комисије који је донет решењем број 4-00-148/2026 од 10.03.2026.године у коме је оценила да наведена околност у којој наручилац није прописао достављање одговарајућих референци никако не може да буде и оправдан разлог за обуставу поступка.
Јасно је да наручиоци гледају да на сваки начин доделе уговоре својим фаворизованим понуђачима али заборављају да је у пословима јавних набавки много више кавлификованих понуђача који имају кадрове, референце, капацитете генерално да самостално или кроз заједничке понуде у складу са основним начелима и ЗЈН поднесу своје понуде и спроведу уговорени посао на најбољи могући начин обезбеђујући референце које им нико не може оспоравати. Наш савет понуђачима као Удружења које пружа помоћ и подршку својим својим члановима у поступцима јавних набавки је да буду обазриви и да воде рачуна о прописаним условима, да сваки пут када имају недоумице које се односе на прописе из конкурсних документација укажу наручиоцима сходно члану 97 ЗЈН на недостатке и неправилности у документацији о набавци како би могли да припреме и поднесу прихватљиву понуду.