Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки донела је Решења у којима заузима став да је наручилац дужан да сходно члану 58. Закона о општем управном поступку позове понуђача да допуни Захтев за заштиту права, ако не садржи све елементе прописане чланом 151. ставом 1. Закона о јавним набавкама.
Законом о изменама и допунама Закона о јавним набавкама није више предвиђена обавеза наручиоца да без одлагања позове подносиоца захтева, да у року од два дана допуни Захтев за заштиту права ако исти не садржи све обавезне елемента.
Законом изменама и допунама Закона о јавним набавкама, који је ступио на снагу 12. августа 2015. године, чланом 151. ставом 2. јасно је прописано: Ако поднети захтев за заштиту права не садржи све обавезне елементе из става 1. овог члана, наручилац ће такав захтев одбацити закључком. Поступајући у складу са наведеном одредбом Закона, наручиоци су Захтеве за заштиту права који не садрже доказ о уплати таксе или неки други обавезни елемент, одбацивали закључком као непотпуне. Међутим, Републичка комисија у својим Решењима заузима став да уколико захтев за заштиту права не садржи све елементе, наручилац је дужан да применом члана 58. став 1. Закона о општем управном поступку, а у вези са чланом 148. ставом 5. ЗЈН-а, позове понуђача да у одређеном року допуни Захтев .
Чланом 58. ставом 1. Закона о општем управном поступку прописано је следеће: „Ако поднесак садржи неки формални недостатак који спречава поступање по поднеску или ако је неразумљив или непотпун, орган који је примио такав поднесак учиниће све што треба да се недостаци отклоне и одредиће подносиоцу рок у ком је дужан да то учини. То се може саопштити подносиоцу телефоном или усмено ако се подносилац затекне код органа који саопштава да поднесак садржи недостатке. О учињеном саопштењу орган ће ставити забелешку на спису.” Цитирана одредба ЗУП-а недвосмислено се односи на формалне недостатке. Мишљења смо да се члан 58. став 1. Закона о општем управном поступку не може применити када понуђач приликом подношења Захтева за заштиту права не уплати таксу и не достави доказ о уплати исте, јер то није формални недостатак већ обавезни елемент Захтева за заштиту права прописан чланом 151. ставом 1. Закона о јавним набавкама.
Из напред наведеног се може закључити да у конкретном случају Републичка комисија за заштиту права предност даје примени одредаба Закона о општем управном поступку, над одредбама Закона о јавним набавкама.
Решење Републичке комисије погледајте на следећем линку.