Уколико приликом вршења стручне оцене понуда наручиоцу поједини подаци или документација буде нејасна или непотпуна,  може да искористи могућност из члана 142. став2. ЗЈН  и да позове понуђача-кандидата да му достави неопходне информације или додатну документацију како би могао да утврди стварну садржину понуде и накод тога донесе исправну одлуку.

Члан 142. став2. ЗЈН:

Ако су подаци или документација, коју је понуђач, односно кандидат доставио непотпуни или нејасни, наручилац може, поштујући начела једнакости и транспарентности, у примереном року који није краћи од пет дана, да захтева од понуђача, односно кандидата да достави неопходне информације или додатну документацију.

Такође, наручилац је у обавези да уколико понуда садржи рачунску грешку затражи од понуђача да исту прихвати у року од 5 дана од пријема захтева или уколико се понуђач не сагласи са рачунском грешком такву понуду одбија.

Члан 142. став 4. и став 5.ЗЈН:

Ако понуда садржи рачунску грешку, наручилац је у обавези да од понуђача затражи да прихвати исправку рачунске грешке, а понуђач је дужан да достави одговор у року од пет дана од дана пријема захтева.

 Ако се понуђач не сагласи са исправком рачунске грешке, наручилац ће његову понуду одбити.

У наставку имамо занимљиву ситуацију у којој је наручилац управо позивајући се на члан 142. ЗЈН позвао понуђача да се изјасни о томе која је цена исправна с обзиром у оквиру понуде  није уписана иста цена у обрасцу структуре цена и Моделу уговора. Наиме, ради се о томе да је понуђач у обрасцу цена навео две цене за два добра, док је у Моделу уговора навео за та два иста добра пермутоване вредности, односно цену за добро под редним бројем 1 из обрасца структуре цене је у моделу уговора уписао као цену за добро под редним бројем 2, док  је цену за добро под редним бројем 2 из обрасца структуре цене у моделу уговора уписао као цену за добро под редним бројем 1. Сасвим је јасно да се овде не ради о рачунској грешци, што је било јасно и наручиоцу па се није позвао на члан 142. став 4.ЗЈН, међутим занемарио је чињеницу да овако достављена понуда није упоредива са другим понудама и да није могуће утврдити њену стварну садржину  из чега произилази обавеза одбијања овакве понуде у складу са чланом 144. став 1. тачка 6) ЗЈН.На овакву ситуацију је поднет захтев за заштиту права  у коме је подносилац оспорио одлуку о додели уговора којом је уговор додељен изабраном понуђачу јер је очигледно да је његова понуда неприхватљива. И Републичка комисија је изнела свој став решењем 4-00-183/2026 од 02.04.2026.године да је подносилац захтева оправдано оспорио понуду изабраног понуђача, јер у овој ситуацији где је цена дата као критеријум за доделу уговора нема простора за примену члана 142 ЗЈН и да би накнадно опредељивање изабраног понуђача у погледу релевантних цена било у супротности са чланом 142. став 3. ЗЈН. 

Члан 142. став 3.ЗЈН:

Поступање у складу са ст. 1. и 2. овог члана, не сме да доведе до промене елемената понуде који су од значаја за примену критеријума за доделу уговора или до измене понуђеног предмета набавке.

Оваква понуда је требала бити одбијена као неприхватљива сходно члану 144. став 1 тачка 6) ЗЈН у поступку стручне оцене понуда.

Члан 144. став 1. тачка 6) ЗЈН:

Наручилац, након прегледа и стручне оцене, одбија понуду, односно пријаву као неприхватљиву, ако:

6) утврди друге недостатке због којих није могуће утврдити стварну садржину понуде или није могуће упоредити је са другим понудама.