Закон о јавним набавкама прописује да се за важење појединих основа за искључење као и критеријума за квалитативни избор привредних субјеката узима одређени временски период који претходи и важи до тренутка рока за подношење понуда. У року за подношење понуда понуђач може да измени, допуни или опозове своју понуду, на начин на који је поднео основну понуду. Тренутак предаје понуда представља тренутак у коме понуђач мора да задовољи све захтеване услове прописане кроз конкурсну документацију од стране наручиоца како би његова понуда била прихватљива. Конкурсном документацијом наручилац захтева испуњење различитих услова који су у складу са његовим реалним потребама и предметом јавне набавке.
Веома често наручиоци како би били сигурни да ће њихов предмет набавке бити спроведен од стране стручног и одговорног понуђача прописују да у тренутку важења понуде понуђачи поседују разне врсте техничких и стручних капацитета, лиценци, сертификата …У свим тим условима наручиоци понекад пропишу услове који уопште и нису у складу са ЗЈН и са реалним потребама наручиоца. Када је реч о прописивању разних врста лиценци и сертификата, ту није меродавно да наручилац прописује датуме издавања истих јер они важе до истека рока који је наведен на њима и исти се обнављају тек након истека рока важења. У пракси смо наишли на ситуацију где је наручилац као услов за квалитативни избор привредног субјекта у оквиру техничких критеријума навео одређене сертификате и као додатни услов да исти буду издати од сертификационих тела пре датума када је објављен јавни позив за набавку. Потпуно је бесмислено да наручилац одређује када ће неки сертификат бити издат јер то свакако представља политику самог сертификационог тела које врши сертификацију и пословну политику привредних субјеката који у одређеном тренутку могу захтевати издавање одређеног сертификата. Сертификација подразумева одређени континуитет и не може треће лице утицати на то када ће се вршити издавање сертификата.
Овакво дефинисање услова представља или непознавање или свесно прописивање услова који нису у складу са одредбама ЗЈН и није их могуће испунити, поставља се питање коме овакви услови одговарају? У конкретној ситуацији ни сам наручилац није имао јасно објашњење за прописивање оваквог услова, осим што је навео да су му потребни понуђачи који имају стручан кадар са континуираним радним искуством. Став Републичке комисије за заштиту права је да овакво одређивање услова од стране наручиоца није оправдано и да доводи до неоправданог ограничавања конкуренције у складу са одредбама чланова 7.и 10 ЗЈН, наведену ситуацију можете прочитати у решењу Републичке комисије број 4-00-143/2026 од 16.03.2026.године.