Сви који прате и учествују у поступцима јавних набавки знају да Републичка комисија за заштиту права у својим решењима износи ставове који представљају праксу и на основу којих наручиоци креирају конкурсне документације и целокупан поступак јавних набавки као и понуђачи који на основу истих припремају, подносе понуде и спроводе уговор о јавној набавци. Наручиоци кроз конкурсне документације прописују услове који некада и нису објективни али и у таквим ситуацијама прво решење је постављање питања од стране понуђача сходно члану 97.ЗЈН у коме у писаној форми путем Портала јавних набавки могу да укажу наручиоцу на надостатке или неправилности у оквиру конкурсне документације. То је уједно увек и наша препорука свим понуђачима да се увек када имају нејасноћа приликом припремања понуде позову на члан 97.ЗЈН и укажу наручиоцима на уочене недостатке.
У овом тексту конкретно реч је о доказивању техничких карактеристика добара путем званичног сајта. Наиме, наручилац је конкурсном документацијом предвидео да подаци са глобалног сајта произвођача имају предност у доказивању карактеристика добара у односу на саму потврду издату од стране произвођача. Занимљиво је којом се логиком наручилац водио када је прописао да ће предност услед непоклапања података из потврде произвођача и веб сајта произвођача предност дати веб сају, када је позната чињиница да званични сајтови имају информативни карактер и не морају да садрже све појединости које се тичу конфигурације самог производа. Са друге стране, познато је да већина наручиоца приликом захтева за доказивањем одређених карактеристика добара тражи од понуђача потврде издате од стране произвођача на основу којих доносе одлуке о прихватљивости понуда. Оригинална изјава произвођача у којој је он сам одговоран за тачност података наведених у потврди би требало да буде једини валидан доказ када је у питању доказивање техничких карактеристика понуђеног добра.
О конкретном случају изјаснила се Републичка Комисија за заштиту права у свом решењу број 4-00-702/2026 од 28.08.2026.године у којој је става да није оправдан начин да наручилац може да определи као валидан доказ за испуњеност техничких спецификација званични сајт произвођача добара на који ће вршити њихову оцену приликом стручне оцене понуда. Даље се наводи да подаци објављени на званичном сајту произвођача иако су јавно доступни и проверљиви нису сами по себи довољан разлог да им се унапред да безусловна предност у односу на оригиналну потврду који издаје произвођач добара.
Дакле, Републичка комисија је заузела став да сајт произвођача нема предност у односу на званичну потврду произвођача, као и да наручилац нема права да конкурсном документацијом предвиди да подаци са глобалног сајта произвођача имају предност у доказивању карактеристика добара у односу на саму потврду издату од стране произвођача.