Кроз праксу јавних набавки пуно пута смо видели да начин попуњавања Изјаве о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта може да доведе до одбијања понуде као неприхватљиве. Имали смо доста примера у пракси где је и став Републичке комисије такав да се докази које наручиоци прописују кроз конкурсну документацију и који се достављају уз понуду не морају таксативно наводити и у Изјави о испуњености критеријума упркос чињеници да је чланом 118. ставом 4. ЗЈН прописано да привредни субјекти у Изјави наводе издаваоце доказа о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта и изјављују да ће на захтев и без одлагања, моћи наручиоцу да достави те доказе. Међутим другачије су ситуације у којима на пример наручилац захтева одређени доказ у виду сертификата, лиценци, уговора… понуђач их достави уз понуду и том приликом у делу Изјаве који се односи на испуњење конкретног услова, понуђач као опис може само да упише да испуњава захтевани услов без уписивања детаљног описа достављеног доказа. На овај начин без обзира што није уписан детаљан опис захтеваног доказа наручилац може да утврди стварну садржину понуде . У вези са оваквом ситуацијом подношени су захтеви за заштиту права, али су исти одбијани јер је и став Републичке комисије да без обзира што понуђач није навео конкретне детаље у вези са захтеваним доказима исти су достављени уз понуду и могуће је да наручилац утврди чињенично стање и стварну садржину понуде.
Као што увек напомињемо у поступцима јавних набавки се ништа не подразумева и понуђачи приликом припремања понуде морају водити рачуна и пажљиво читати услове и попуњавати Изјаву и остале обрасце колико год се они чинили познатим и јасним. Ово наводимо из разлога јер је чланом 97. ЗЈН омогућено понуђачима да у писаној форми путем Портала јавних набавки приликом припреме понуде уколико уоче недостатаке или неправилности у конкурсној документацији укажу наручиоцу на исто и то 6 или 8 дана пре истека рока за подношење понуда. На тај начин избегавају ризик да поднесу понуду на нејасну конкурсну документацију у којој сматрају да се нешто подразумева да и буду одбијени услед погрешног тумачења прописаних услова.
У конкретној ситуацији подносилац захтева за заштиту права по позиву наручиоца да достави потврду Привредног суда да се над њим не води поступак стечаја нити ликвидације, није успео у остављеном року да достави исте, па је затражио продужење рока за достављање доказа који му наручилац није одобрио. Међутим највећа грешка подносиоца захтева је била приликом попуњавања Изајве о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта, у којој је подносилац захтева у делу који се односи на основ за искључење, стечај, немогућност плаћања, ликвидација и др., на питање „ Релевантна документација је доступна у електронском облику“, одговорио је са „Не“ иако је у смислу одредбе члана 118. став 5. ЗЈН могао да наведе податке о интернет адреси базе података на којима су подаци о непостојању предметног основа доступни у електронском облику, што у конкретном случају подносилац захтева није навео.
Из свега наведеног као и става Републичке комисије донетог кроз Решење број 4-00-125/2026 од 12.03.2026.године у овом случају наручилац је у свему поступио у складу са одредбама ЗЈН када је понуду подносиоца захтева оценио као неприхватљиву у смислу члана 144. став 1. тачка 1) ЗЈН. На основу одговора који је уписао подносилац захтева у Изјави као и чињенице да није у захтевано време успео да достави потврду Привредног суда која му је захтевана од стране наручиоца како би утврдио непостојање основа за искључење, став је Републичке комисије да је сасвим оправдано поступање наручиоца да овакву понуду одбије и искористи законску могућност за активирањем менице за озбиљност понуде коју је подносилац захтева доставио уз понуду , а коју је наручилац прописао кроз конкурсну документацију у складу са чланом 94. став 1.тач.1) ЗЈН.