У пракси се дешава да Захтев за заштиту права буде одбачен закључком као неблаговремен јер је послат брзом поштом, како од стране наручиоца тао и од стране Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки. По наведеном питању Управни суд донео је Пресуду број 16 У 8613/14 у којој је заузео јасан и недвосмислен став да се „Post Express” сматра услугом додате вредности и користи се за уручење регистрованих пошиљака, па и препоручене пошиљке која се сматра регистрованом пошиљком. Дакле, став Управног суда је да је слање захтева за заштиту права брзом поштом изједначено са слањем препорученом пошиљком.
Проблем у пракси и даље постоји јер Републичка комисија за заштиту права не поступа по пресудама Управног суда. У Закључку број 4-00-994/2017 заузима став да не постоји идентичност препоручене и пошиљке и курирских услуга, иако и препоручена поштанска пошиљка као и пошиљка која се примаоцу уручује путем курирског сервиса имају статус регистрованих поштанских пошиљки чији је појам дефинисан одредбом члана 2. Став 1. Правилника о општим условима за обављање поштанских услуга.
Понуђачи су доведени у заблуду чији став поштовати и по ком ставу поступити. Удружење понуђача Србије обратило се по овом питању Народној скупштини Републике Србије, јер Републичка комисија за свој рад одговара Народној Скупштини, сходно члану 147. ставу 1. Закона о јавним набавкама и у оквиру своје контролне функције надлежна је врши надзор над радом Републичке комисије. Иако су члановима Републичке комисије изрицане и новчане казне због непоштовања Пресуда Управног суда, негативна пракса се наставља.
Чланови Удружења затражили су наше мишљење по овом питању, те у том циљу указујемо на одредбе Закона о управним споровима. Не поступањем по пресуди Управног суда Републичка комисија чини повреду члана 7. Закона о управним споровима којим је прописано да је пресуда донета у управном спору обавезујућа. Чланом 69. ставом 2. Закона о управним споровима прописано је да ако према природи ствари у којој је настао управни спор треба уместо поништеног управног акта донети други, надлежни орган је дужан да тај акт донесе без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана достављања пресуде, при чему је надлежни орган везан правним схватањем суда, као и примедбама суда у погледу поступка. Уколико се деси таква ситуација наше мишљење и савет свим понуђачима, уколико Републичка комисија не поступи по пресуди Управног суда, је да поново покренете Управни спор и позовете се на напред наведене чланове.
Наш савет понуђачима је да у поступцима заштите права, уколико им наручилац закључком одбаци захтев, јер је послат „брзом поштом” у жалбеном поступку пред Републичком комисијом, као доказ, увек пошаљу и Пресуду Управног суда.