Добро је позната чињеница да су пре доношења одлуке у поступку јавне набавке чија је процењена вредност већа од 5.000.000,00 динара, наручиоци дужни да захтевају од понуђача који је поднео економски најповољнију понуду, у примереном року не краћем од 5 радних дана да доставе доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта у неовереним копијама. Такође, постоји могућност да, уколико понуђач има седиште у другој земљи, или је документација обимна па је потребно више времена за њено прикупљање, да због времена потребног за прикупљање неопходних доказа, захтева од наручиоца разумно продужење рока како би имао времена да прикупи све неопходне доказе.
Досадашња пракса у јавним набавкама је показала да овакав начин достављања доказа веома једноставан и добро прихваћен како од стране понуђача којима је уштеђено време за припремање понуде јер не морају исте да прикупљају и достављају са понудом, већ захтеване доказе достављају по позиву наручиоца уколико је њихова понуда економски најповољнија. Са друге стране овакав начин достављања доказа је растеретио и наручиоце у смислу да прегледају доказе само оног понуђача који је доставио економски наjповољнију понуду.
Закон о јавним набавкама у овом делу је веома јасан и прописано је следеће:
Чланом 119. Ставом 1. ЗЈН : Наручилац је дужан да пре доношења одлуке у поступку јавне набавке захтева од понуђача који је доставио економски најповољнију понуду да у примереном року, не краћем од пет радних дана, достави доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта, у неовереним копијама.
Чланом 119. Ставом 6.ЗЈН : Ако понуђач који је поднео економски најповољнију понуду не достави тражене доказе у остављеном року или достављеним доказима не докаже да испуњава критеријуме за квалитативни избор привредног субјекта, наручилац је дужан да одбије понуду тог понуђача и у складу са ставом 1. овог члана позове следећег понуђача који је поднео најповољнију понуду или да обустави поступак јавне набавке, ако постоје разлози за обуставу.
Ако узмемо у разматрање горе цитиран члан ЗЈН јасно и недвосмислено закључујемо да понуђач који је поднео економски најповољнију понуду уколико у року прописаном од стране наручиоца не достави тражене доказе или истим не докаже да испуњава критеријуме за квалитативни избор привредног субјекта, његова понуда се одбија у складу са чланом 119.ставом 1. ЗЈН. Не постоји начин који би био у складу са Законом о јавним набавкама где би се понуда оваквог понуђача оценила као прихватљива.
Као што знамо у пракси се дешавају разне ситуације које су занимљиве на овај или онај начин и које пре свега доводе до тога да настају овакви текстови. Наиме у скоријој пракси јавних набавки појавило се решење Републичке комисије број: 4-00-511/2022 од 16.09.2022.године, у коме је усвојен захтев за заштиту права где је подносилац захтева оспоравао стручну оцену понуда у којој је наручилац његову понуду оценио као неприхватљиву. У конкретном случају подносилац захтева као понуђач који је поднео економски најповољнију понуду није по позиву наручиоца за достављање доказа доставио све тражене доказе у остављеном року, већ је након истека рока од 5 радних дана остављеног од стране наручиоца у Захтеву за достављање доказа, доставио путем Портала додатни тражени доказ. . Наиме, наручилац је дана 14.06.2022.године понуђачу упутио позив да у року од пет радних дана тј. до 21.06.2022.године, достави све доказе. Подносилац захтева је дана 21.06.2022.године доставио доказе, али је накнадно приметио да није учитао један доказ те је исти послао наручиоцу дана 05.07.2022.године. Ако сагледамо све горе наведено као и члан 119. Став 6. ЗЈН било би јасно да је у оваквој ситуацији наручилац поступио у складу са ЗЈН и да је оправдано понуду подносиоца захтева оценио као неприхватљиву.
У овом решењу Републичка комисија је става да:

Евидентно је да је рок за достављање доказа из члана 119. става 1. ЗЈН представља преклузивни рок, јер су преклузивни они рокови који су изричито прописани законом и у оквиру којих се могу стећи одређена права али и по чијем се истеку неко право губи , али исто тако евидентно је да сходно наведеном члану закона тај рок одређује наручилац и тај рок не може бити краћи од пет радних дана. Евидентно је и то да је у предметном решењу наручилац оставио рок од пет радних дана, изабраном понуђачу да достави доказе, па се поставља питање где је ту у поступању по одредбама Закона о јавним набавкама била грешка наручиоца. Евидентно је и то да се наведен рок никако не везује за то да ли је или не наручилац извршио стручну оцену понуда. Одредбе члана 119. става 6. ЗЈН доказују да је реч о преклузивном року који има за последицу неприхватљивост понуде ако понуђач у остављеном року не достави доказе. Да ли оваква Решења Републичке комисије могу да буду правац на основу кога ће понуђачи и наручиоци заснивати своју праксу, деловати и учествовати у поступцима јавних набавки, а да при том буде у складу са ЗЈН? Такође се поставља питање на кога се онда односи примена ЗЈН када се тумачење одредби ЗЈН не односи исто на све учеснике?
Оваквим Решењима Републичка комисија уноси несигурност али и неповерење учесника у поступке јавних набавки. Како је наш циљ да преносимо постојећу праксу Републичке комисије како би на тај начин упознали што већи број понуђача и наручиоца са њиховим правима и начинима поступања у поступцима јавних набавки ово је једно од Решења за које се надамо да неће постати устаљена пракса у решавању.
Наведено решење Републичке комисије можете прочитати кликом на линк.