Да ли понуђачи треба да сносе последице нејасне конкурсне документације?

У пракси јавних набавки готово свакодневно се сусрећемо са новим ситуацијама , многе од њих смо и обрађивали у нашим текстовима, како би што јасније пренели одређену проблематику свим заинтересованим учесницима у јавним набавкама. Морамо признати да је област јавних набавки веома комплексна и захтева потпуно разумевање како од стране наручиоца тако и од стране понуђача. Републичка комисија као самосталан и независан орган Републике Србије обезбеђује заштиту права у складу са овим законом тако да на основу става и решења које доноси Републичка комисија креира се и пракса јавних набавки.
Овога пута ћемо подвући паралелу између ставова и решења које је донела Републичка комисија, а у којима је неуједначен став по питању сличних ситуација. Почећемо од наручиоца, наиме, приликом сачињавања конкурсне документације иста у складу са чланом 93. ЗЈН мора да буде сачињена на начин да омогући припрему и подношење понуда и да садржи у зависности од врсте поступка јавне набавке податке о предмету набавке, техничке спецификације, критеријуме за квалитативни избор привредног субјекта, критеријуме за доделу уговора, услове уговора, обрасце докумената које подносе кандидати и понуђачи, информације о прописаним обавезама и друге информације потребне за припрему и подношење понуде. Са друге стране, имамо понуђаче који сходно условима из конкурсне документације прописане од стране наручиоца подносе и припремају своје понуде. Закон о јавним набавкама је омогућио понуђачима да уколико сматрају да у конкурсној документацији постоје недостаци или неправилности, могу да се обрате наручиоцу и сходно члану 97. ЗЈН затраже додатне информације или појашњења у вези са конкурсном документацијом. На овај начин понуђач наручиоцу указује на недостатке где уколико наручилац исте узме у обзир и измени конкурсну документацију неће доћи до подношења захтева за заштиту права који изискује додатне трошкове. Свако непоклапање и неусаглашавање услова прописаних конкурсном документацијом представља разлог за постављањем питања како би се на тај начин отклонила свака сумња која постоји у вези са документацијом. Конкурсна документација сачињена је из одређених делова који се односе на упутство понуђачима како да сачине понуду, опис критеријума за квалитативани избор привредног субјекта са упутствима, општи подаци о набавци, структура трошкова припреме понуде, техничка спецификација, образац структуре цена, критеријуми за доделу уговора, модел уговора, а који заједно чине целину тако да сви ти делови морају да буду међусобно усаглашени у смислу да садрже услове из којих је могуће недвосмислено закључити шта наручилац захтева конкретном конкурсном документацијом.
Како конкурсна документација представља скуп делова који чине целину, сматра се да услов из било ког дела конкурсне документације мора бити испуњен без обзира ако се исти не налази и у делу који се односи на Упутство понуђачима како да сачине понуду у коме су садржани обавезни обрасци које понуђач доставља уз понуду или у неком другом делу конкурсне документације, што је произашло као устаљена пракса из Решења Републичке комисије. Наведено подразумева да су понуђачи дужни да сачине понуду у свему у складу са захтевима из конкурсне документације, без обзира на то да ли је наручилац конкурсну документацију сачинио у складу са Законом и пратећим Правилником о садржини конкурсне документације и где се захтеви налазе у оквиру конкурсне документације. Овакав став Републичке комисије произилази из Решења број 4-00-368/2021 од 12.07.2021.године у коме је одбила захтев за заштиту права подносиоца захтева који је оспоравао стручну оцену своје понуде у којој је наручилац одбио његову понуду јер није садржала Изјаву за авансно плаћање која је била прописана у делу „ Подаци о врсти, садржини , начину подношења, висини и роковима обезбеђења испуњења обавеза понуђача“, али не и у делу „ Упутство понуђачима како да сачине понуду“. У овом решењу Републичка комисија напомиње да је у наведеном случају садржина конкурсне документације била доступна и позната на једнак начин свим учесницима у поступку јавне набавке и да је подносилац захтевао имао могућност да сходно члану 97.ЗЈН, да се обрати наручиоцу у писменој форми путем Портала јавних набавки и укаже на евентуалне недостатке или неправилности у конкурсној документацији што у конкретном случају подносилац захтева није урадио.
Са друге стране имамо ситуацију која је слична као и претходна међутим исход односно став Републичке комисије је другачији. У решењу Републичке комисије број 4-00-331/2022 од 09.06.2022.године ситуација је следећа. Подносилац захтева је оспоравао одлуку о додели уговора у којој је наручилац понуду изабраног понуђача оценио као прихватљиву. Изабрани понуђач није уз понуду доставио и каталог који је био прописан у делу „ Образац структуре понуђене цене“где је у делу НАПОМЕНА наведено да је понуђач дужан да приложи каталог, проспект или фотографије за сва понуђена добра потписано од стране овлашћеног лица….. Наручилац се накнадно у писаној форми путем Портала јавних набавки обратио изабраном понуђачу у коме је навео да је направио грешку и да као што је прописано у делу „ Образац структуре понуђене цене“, неопходно да му исти достави каталог како би извршио стручну оцену понуде. Изабрани понуђач је другог дана путем Портала јавних набавки наручиоцу послао захтевани каталог. Поставља се питање како је Републичка комисија овакав захтев за заштиту права одбила, када је јасно да је у једном делу конкурсне документације услов за достављање каталога прописан и да тај део чини део конкурсне документације која представља целину као такву. Став Републичке комисије кроз многа претходна Решења био је да је за прихватљивост понуде неопходно да сваки услов из конкурсне документације, без обзира где се он налази, мора бити испуњен од стране понуђача. У овом решењу Републичка комисија се није позвала на члан 97. ЗЈН и није указала на могућност обраћања понуђача наручиоцима у писменој форми путем Портала јавних набавки у којој би понуђачи захтевали додатне информације или појашњење конкурсне документације и на тај начин указали наручиоцу на евентуалне недостатке или неправилности конкурсне документације. Уместо тога Републичка комисија се позива на члан 93.став 1. ЗЈН и сходно том члану конкурсна документација је била нејасна и непрецизна (заузима став који је имала и по претходном ЗЈН). Како даље наводи понуђачи не могу да трпе штетне последице нејасно сачињене конкурсне документације наручиоца и да у том смислу оправдава поступак наручиоца у коме је накнадно захтевао каталог од стране изабраног понуђача како би извршио стручну оцену понуда.
Као резултат наведених ситуација, ми као Удружење чији је циљ пре свега заштита права понуђача у поступцима јавних набавки, је да уколико имате било какве нејасноће или недоумице по питању услова прописаних конкурсном документацијом или сматрате да постоје одређени недостаци, искористите Закон о јавним набавкама и позовете се на члан 97. ЗЈН и у писаној форми се обратите наручиоцу путем Портала јавних набавки са захтевом за додатним информацијама или појашњењем конкурсне документације у којем ће те указати наручиоцу на евентуалне недостатке или неправилности. То је једи начин да припремите понуду у складу са Законским прописима и условима из конкурсне документације и поштедите себе трошкова подношења захтева за заштиту права.