Сведоци смо да се у пракси јавних набавки веома често дешавају занимљиве ситуације које некада изгледају слично али имају различите начине тумачења што је опет оправдано уколико су у складу са законом о јавним набавкама. Овог пута реч је о прописивању обиласка локације од стране наручиоца као обавезног елемента понуде.
Наишли смо на два решења Републичке комисије која се односе на обилазак локације, која имају сасвим различита тумачења. Овде није реч о неуједначеној пракси Републичке комисије, већ о оправданости наручиоца да за потребе ваљане стручне оцене понуда и доделе уговора захтева обавезни услов у виду обиласка локације. У оквиру решења Републичке комисије број 4-00-107/2024 од 15.03.2024.године на наводе подносиоца захтева да је наручилац поступио супротно члану 93. ЗЈН због тога што је предвидео обавезан обилазак локације наручилац је дао одговор који је детаљно образложио и на тај начин оправдао своје поступање у вези са прописивањем овог услова кроз конкурсну документацију. Наиме, у свом одговору на поднети захтев за заштиту права наручилац је указао да се ради о пројекту који је од великог значаја за наручиоца и да је обилазак локације неопходан како би се стекао целокупан увид у све информације које су неопходне за припрему понуде. Он наглашава да жели да се кроз услов обиласка локације обезбеди од евентуалних проблема који могу настати током реализације уговора и наводи чињеницу да је предмет јавне набавке наставак претходно две изведене фазе које обухвата ова јавна набака. Прописивањем услова за обавезан обилазак локације наручиоца штити, како наводи од ситуације да током реализације уговора дође до приговора од стране понуђача да нису били упознати са стањем на терену, да имају додатне трошкове као и да ће због истог имати кашњења у реализацији уговора. Овако прописаним условом циљ наручиоца није стављање у неповољни положај понуђаче и ограничавање конкуренције, већ обезбеђивање свим понуђачима да изврше обилазак на локацији и омогући једнак третман како би у потпуности били упознати са предметом јавне набавке и били у могућности да припреме понуде на најбољи могући начин. Републичка комисија је констатовала да се предметна јавна набавка не може посматрати као независна и да у оквиру ње обухвата различите врсте изведених радова из претходних фаза и да је неопходно поштујући квалитет и сва остала решења како би се ова фаза радова завршила у складу са пројектом прописати и услов обиласка локације. На основу свега Републичка комисија је овај навод подносиоца захтева оценила као неоснован.
На почетку смо поменули да постоји још једно решење Републичке комисије које се такође односи на оспоравање обавезног обиласка локације. Наиме решењем Републичке комисије број 4-00-466/2022 од 13.08.2022.године подносилац захтева наводи да је наручилац поступио супротно члану 7. ЗЈН и да је као обавезан елемент понуде прописао обилазак локације коју треба извршити лица овлашћена за тај посао и који ће након обиласка локације саставити записник који се предаје уз понуду. Подносилац захтева је навео да је спорно и то што је наручилац прописао обилазак локација за које није сигуран да ће се бити предмет јавне набавке. У свом одговору на поднети захтев наручилац није дао јасна објашњења за услов прописан конкурсном документацијом и није изнео валидне аргументе којима би опоравдао обилазак локације објекта као обавезан елемент понуде. Тако да је у овом решењу Републичка комисија става да су наводи подносиоца захтева оправдани и да у овом случају обилазак локације не може бити битан елемент који би утицао на начин подношења понуде.
Дакле, оно што произилази као закључак из анализе ова два решења јесте да потврда о обиласку локације може да буде обавезан елемент понуде, али само у случају да наручилац може да оправда овакав свој захтев.