СТАВОВИ РЕПУБЛИЧКЕ КОМИСИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА НА ОДЛУКУ О ДОДЕЛИ УГОВОРА

Подносилац захтева је покренуо поступак заштите права поводом поступања наручиоца у вези са спровођењем предметног поступка јавне набавке, а у делу стручне оцене понуда након донете

Одлуке о додели уговора

У поднетом захтеву за заштиту права, подносилац захтева је указао:

  • Да је ради лакшег упоређивања техничке спецификације са спецификацијама траженим у позиву, без налога наручиоца означио спецификације које подржава одређено добро, а које одговарају карактеристикама траженим у јавном позиву, али да је омашком приликом означавања карактеристика маркирао вредности које не одговарају захтеваним.
  • Да наручилац није имао основа да његову понуду оцени као неприхватљиву, те да је у оквиру своје понуде као доказ да понуђено добро одговара зехтевима техничке спецификације доставио документ чију је садржину наручилац погрешно ценио, те да из садржине достављене техничке спецификације произилази да предметни уређај подржава више врста конретног добра, те и да подржава захтеване техничке карактеристике.
  • Да наручилац није ценио комплетну садржину достављеног документа, већ је ценио само маркиране податке уместо да цени све карактеристике производа из спецификације, као и да је могао да од њега затражи појашњење уколико постоје нејасноће у смислу члана 142. став 2. па тек онда да одлучи којем понуђачу ће доделити уговор.

Наручилац је у одговору на захтев за заштиту права указао:

  • да подносилац захтева за заштиту права није понудио добро одговарајуће карактеристике, те да самим тим понуђено добро не одговара захтевима из конкурсне документације. Наручилац је такође истакао да у понуди подносиоца захтева за заштиту права не постоји ни један други документ из ког се може утврдити стварна садржина понуде и да се не може недвосмислено утврдити да је подносилац захтева понудио други тип, опцију или конфигурацију од оне коју је обележио и назначио у својој понуди. Достављени документи се односе на више различитих модела, што понуду подносиоца захтева чини понудом са варијантама, а чије подношење није дозвољено конкурсном документацијом. Наручилац констатује да није могао тражити додатна појашњења применом члана 142. Закона о јавним набавкама јер би неприхватљиву понуду учинио прихватљивом и на тај начин повредио би члан 142. става 3. Закона о јавним набавкама.

Испитујући основаност поднетог захтева за заштиту права, Републичка комисија је утврдила:

  • Да је подносилац захтева означавањем неких од више поднетих опционих техничких карактеристика у предметним каталозима, определио садржину своје понуде у конкретном поступку јавне набавке, односно истим је указао наручиоцу које од понуђених опционих техничких карактеристика би требало узети у обзир приликом вршења стручне оцене његове понуде у смислу члана 144. став 1. тачка 3) Закона о јавним набавкама (ЗЈН) а у вези са члановима 98. и 99. ЗЈН што је наручилац и учинио.
  • Полазећи од захтева конкурсне документације, те имајући у виду описану садржину понуде подносиоца захтева у којој је одређене ставке јасно означио, а што ни не спори у предметном захтеву за заштиту права, подносилац захетева у конкретном случају није основано указао да наручилац није имао основа да његову понуду одбије као неприхватљиву из разлога наведених у Одлуци о додели уговора.
  • Указивање подносиоца захтева да је у конкретном случају реч о техничкој грешци и да је наручилац требало да у смислу члана 142. ЗЈН тражи од њега додатно појашњење понуде, нема основа у утврђеном чињеничном стању у конкретном поступку јавне набавке, а с обзиром на то да је наручилац садржину понуде утврдио на начин који одговара предоченом фактичком стању у истој.
    Евентуална примена члана 142. ЗЈН била би могућа у ситуацији да је од стране подносиоца захтева неспорно понуђено добро за захтеваним минималним карактеристикама прописаним конкурсном документацијом у складу са чланом 98. и 99. ЗЈН, а за које је наручиоцу потребно додатно појашњење у вези са подацима који су му на располагању у понуди, што у конкретном случају несумњиво следи да понуђено добро не испуњава захтеве у вези са минималним захтевом величине конретног предмета.

Из наведеног Решења Републичке комисије стиче се утисак да ће се, у пракси примене Новог Закона већа пажња поклањати захтевима из конкурсне документације и да понуде морају у потпуности бити припремљене у складу са захтевима исте.

Још једна новина у пракси, а што се може закључити и из овог Решења је могућност подносиоца захтева за заштиту права дефинисана чланом 220. ставом 2. Закона о јавним набавкама. Ова одредба прописује да подносилац захтева за заштиту права може да достави Републичкој комисији и наручиоцу своје мишљење у вези са одговором наручиоца из става 1. тачка 2) овог члана, у року од два радна дана од дана пријема одговора.

Такође, у односу на досадашњу праксу примена, члана 142. Закона о јавним набавкама (члана 93. старог ЗЈН) остала је непромењена, те у складу са наведеном одредбом наручилац има право да од понуђача захтева додатна појашњења која ће му помоћи при оцени и вредновању понуда, али то не сме да доведе до промене елемената понуде који су од значаја за примену критеријума за доделу уговора или до измене понуђеног предмета набавке.

Како је подношење понуда по новом Закону о јавним набавкама у великој мери олакшано са мање административних оптерећења и имајући у виду да привредни субјекти понуду подносе на обрасцу који се аутоматски формира од стране Портала, неопходно је да понуђачи воде рачуна коју документацију достављају путем портала и на који начин обележавају податке од значаја за прихватљивост понуде, јер у имплементацији новог Закона о јавним набавкама неће бити пуно простора за примену 18. Начелног правног става Републичке комисије из 2014. године који је примењиван у досадашњој пракси, а којим је прописано „Уколико поједини саставни делови понуде не садрже неки од података које је понуђач био дужан да наведе у понуди у складу са захтевима наручиоца из конкурсне документације, наручилац не може да одбије такву понуду због битних недостатака уколико је тражени податак понуђач навео у неком другом делу понуде на основу чије садржине је наручилац у могућности да утврди стварну садржину понуде у смислу одредбе члана 106. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама.”

Очекујемо да ће Републичка комисија за заштиту права у наредном периоду објавити начелне правне ставове у складу са новим Законом о јавним набавкама, узимајући у обзир нову праксу у поступцима јавних набавки, а све у циљу лакше примене нових законских одредби.