Често се у пракси сусрећемо са различитим тумачењима и ставовима које заузима Републичка комисија приликом одлучивања у поступцима заштите права, приликом доношења Решења, а који захтевају посебну пажњу и који нам могу указивати на праксу коју ће приликом одлучивања у будуће заузимати Републичка комисија , а која захтева и посебну пажњу понуђача.
Овога пута скрећемо Вам пажњу на решење Републичке комисије, број 4-00-391/2023 од 28.06.2023.године.
Овим Решењем Републичка комисија је одбила захтев за заштиту права, заинтересованог лица/понуђача (у даљем тексту понуђач 2), којим је оспоравана садржина конкурсне документације. Претежан законски основ за доношење овог Решења Републичка комисија је нашла у члану 214. став 6. ЗЈН којим је прописано „Захтевом за заштиту права не могу да се оспоравају радње наручиоца предузете у поступку јавне набавке ако су подносиоцу захтева били или могли бити познати разлози за његово подношење пре истека рока за подношење захтева из ст. 2 – 4. овог члана, а подносилац захтева га није поднео пре истека тог рока.
У предметном поступку постојао је претходни поступак заштите права који је поднело друго заинтересовано лице/понуђач (у даљем тексту понуђач 1), је такође оспоравао садржину конкурсне документације. Овај први поступак заштите права на садржину конкурсне документације био је покренут 03.04.2023.године. Захтев за заштиту права који је поднео понуђач 1 завршио на начин да је Републичка комисија овај захтев оценила као неоснован и наложила наручиоцу наставак поступка. Наручилац је наставио поступак и продужио рок за подношење понуда за 29.05.2023.године.
Понуђач 2, увидевши да је наручилац наставио са спровођењем предметног поступка, поставља питања наручиоцу и захтева измену конкурсне документација, а након тога дана 26.05.2023.године, подноси захтев за заштиту права, при том оспоравајући садржину конкурсне документације.
Републичка комисија је предметним Решењем одбила захтев за заштиту права понуђача 2 и констатовала да у фази предметног поступка из целокупног чињеничног стања произилази да подносилац захтева (понуђач 2) нема законску могућност да оспорава правилност поступања наручиоца у вези са сачињавањем конкурсне документације и садржином исте, јер је она у неизмењеном облику била позната свим заинтересованим привредним субјектима од дана 25.03.2023.године, те у односу на коју је дана 04.04.2023.године истекао рок до које се могла оспоравати.
Дакле, Републичка комисија је заузела став у овом решењу, да ако неко од понуђача поднесе захтев за заштиту права пре истека за подношење понуде, у законом прописаном року и у међувремену, истекне први рок који је одређен за подношење понуде и конкурсна документације остане непромењена, остали понуђачи немају право да се жале на конкурсну документацију по истеку овог првобитног рока ако то прав нису одмах искористили, већ евентуално могу оспоравати само измене конкурсне документације, уколико их је било.
Удружење Понуђача Србије сматра да не постоји ниједан правни основ за скраћивање законом загарантованог права на подношење захтева за заштиту права понуђача. Одредбу члана 214.став 6. ЗЈН потребно изузетно рестриктивно тумачити, јер у противном долази до кршења Уставом загарантованих права, а такође отвара врата за опасне и коруптивне изазове, који омогућују договор између наручиоца и „преферираног“ понуђача, да кроз постављено питање и поднети захтев за заштиту права, може да „закључа“ право свим осталим понуђачима/заинтересованим лицима на постављање питања и подношење захтева за заштиту права или евентуално исправку конкурсне документације.
Овакво тумачење законске одредбе члана 214. став 6. ЗЈН, коси се са једним од основних уставних начела Републике Србије, начелом владавине права. Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима. Законом о јавним набавкама понуђачима је право на жалбу условљено и тим условљавањем потпуно ограничено, те у овом случају владавине права нема.
Незаконито додељено дискреционо право оставља могућност, у пракси, наручиоцу да конкурсну документацију прилагоди преферираном понуђачу, да преферирани понуђач кроз «симулирани» захтев за заштиту права закључа право свим осталим понуђачима на подношење захтева, што на крају резултује да се са «преферираним» понуђачем закључи уговор, противно позитивним законским прописима и узрочно последично да се још више самњи конкуренција у јавним набавкама.
На основу свега напред изнетог Удружење Понуђача Србије Вам препоручује да уколико сматрате да је нека конкурсна документација ограничавајућа и против законита, уколико желите, захтев поднесете пре истека првог рока за подношење понуде, без обзира на то, ако је у том поступку неки други понуђач поднео захтев, јер Ви никако не можете знати шта је тај други понуђач захтевом оспоравао. Ово је из разлога што се истеком првобитног рока за подношење понуда губи право на оспоравање садржине конкурсне документације, јер је иста била јавно доступна свим понуђачима, без изузетака на Порталу јавних набавки, по мишљењу Републичке комисије .