У поступцима јавних набавки прописивање додатних услова има за циљ доказивање способности понуђача да, с обзиром на карактеристике сваког конкретног предмета јавне набавке, у истој учествује. Важно је да понуђач докаже да располаже са довољно капацитета и да може успешно реализовати предметни поступак јавне набавке. Чланом 76. Ставом 2. Закона о јавним набавкама прописано је да Наручилац у конкурсној документацији одређује додатне услове за учешће у поступку јавне набавке у погледу финансијског, пословног, техничког и кадровског капацитета увек када је то потребно имајући у виду предмет јавне набавке. Док је чланом 76. Ставом 6. ЗЈН прописано да Наручилац одређује услове за учешће у поступку тако да ти услови не дискриминишу понуђаче и да су у логичкој вези са предметом јавне набавке. У складу са наведеним одредбама Закона наручилац сагледавајући своје објективне потребе одређује услове у конкурсној документацију, у циљу успешне реализације поступка јавне набавке, али водећи рачуна да обезбеди конкуренцију, поштујући основна начела дефинисана Законом о јавним набавкама – начело обезбеђивања конкуренције и начело једнакости понуђача.
У пракси се често догађа да наручиоци као додатни услов пословног капацитета захтевају да понуђач има сертификован систем управљања квалитетом, који доказује достављањем одређених сертификата. Поставља се питање да ли наручилац има право да захтева сертификате које и сам не поседује и да ли сертификати које захтева од понуђача морају бити у складу са предметом јавне набавке? Одговор је да наручилац нема право да захтева сертификате које и сам не поседује и да сертификати које захтева од понуђача морају бити у складу са предметом јавне набавке. О наведеном сведочи и став Републичке комисије за заштиту права кроз праксу донетих решења. Решењем број 4-00-22/2016 Републичка комисија усвојила је Захтев за заштиту права у поступку јавне набавке услуге осигурања којим је подносилац оспорио додатни услов пословног капацитета – обавеза понуђача да примењује интегрисани систем менаџмента квалитетом у складу са захтевима стандарда ИСО 9001 и ИСО 27001 (систем менаџмента безбедношћу информација). По оцени Републичке комисије овај додатни услов није у складу са чланом 76. ставом 6. Закона о јавним набавкама, тачније није у логичкој вези са предметом јавне набавке (услуге осигурања). Такође, имајући у виду да услов могу испунити само два потенцијална понуђача, наручилац је ограничио конкуренцију и предметна јавна набавка мора бити поништена у целини. Осим тога, Републичка комисија у поменутом Решењу указала је и на чињеницу да ни сам наручилац не поседује сертификат о примени стандарда, те да је непримерено да се исти захтева од понуђача.
Имајући напред наведено у виду закључак је да наручилац не може конкурсном документацијом захтевати да понуђач поседује стандард који он сам не поседује, а нарочито не може ограничавати конкуренцију уколико тражени стандарди нису у складу са предметом јавне набавке и са њим у логичној вези.
Лоша пракса се ипак наставља. У поступку јавне набавке – Радови на изградњи ТС 35/10kV „КГ 010 Кнић”, наручиоца ЈП „Електропривреда Србије”, у конкурсној документацији (шифра: 1401876) у делу додатних услова пословног капацитета прописано је: да понуђач има: сертификован систем управљања квалитетом и то у домену послова предметне набавке грађевинских и електро радова:
- Систем менаџмента квалитетом ISO 9001
- Систем менаџмента заштитом животне средине ISO 14001
- Систем заштите и безбедности на раду OHSAS 18001
- Систем менаџмента управљања енергијом ISO 50001
Увидом на Енергетски портал Србије јасно се може утврдити ко у Србији поседује систем управљања енергијом ИСО 50001. У Србији постоји тек неколико привредних друштава која су остварила ову сертификацију, а међу којима није ЈП „Електропривреда Србије”. Из наведеног јасно и недвосмислено произилази да је наручилац у конкретном поступку јавне набавке дискриминисао понуђаче и прописао услов који није у складу са његовим објективним потребама и предметом јавне набавке. Оваквим захтевом наручилац на погрешан начин ограничава конкуренцију и омогућава понуђачу који поседује тражени сертификат да понуди знатно вишу цену, што је у супротности са начелом ефикасности и економичности поступка јавне набавке.
Имајући у виду да је ИСО 50001 један од најновијих стандарда из области система менаџмента и да ни наручилац чија је основна делатност дистрибуција електричне енергије, није остварио сертификацију, овакав услов пословног капацитета битно нарушава основна начела у поступку јавне набавке, начело обезбеђења конкуренције и начело једнакости понуђача.
У оваквим и сличним ситуацијама понуђачи би требало да искористе своје право прописано чланом 63. Ставом 2. Закона о јавним набавкама и да укажу наручиоцу на недостатке у конкурсној документацији. Уколико наручилац не жели да измени конкурсну документацији, заштита права мора се остварити пред Републичком комисијом за заштиту права, која је заузела јасан став у Решењу 4-00-22/2016.
Решење прочитајте на ЛИНКУ.