У најновијој пракси Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки заузела је став да Уговор о делу не може бити валидан доказ кадровског капацитета са аспекта Закона о раду, нарочито за одговорне извођаче радова и лица са неопходним лиценцама. Уговор о делу се може закључити само за радна места која нису систематизована код понуђача и која нису у оквиру делатности послодавца (члан 199. Закона о раду). У конкретном поступку јавне набавке радова понуђач је као доказ кадровског капацитета доставио Уговоре о делу за дипломиране инжењере са одговарајућим лиценцама. Поднет је Захтев за заштиту права којим је оспорен овакав начин доказивања услова. Републичка комисија је заузела став да с обзиром да је стручна спрема конкретних лица ангажованих код изабраног понуђача по основу Уговора о делу, непосредно везана за извршење опредељеног предмета конкретне јавне набавке и у логичкој вези са истим, а како предметна врста уговора (уговор о делу) сходно релевантним одредбама радног законодавства може бити закључена са одређеним лицем за обављање послова који су ван делатности послодавца, Републичка комисија налази да из таквих околности не следи несумњив закључак о томе да су предметни уговори у свему у складу са условима предвиђеним радним законодавством.
Садржину Решење погледајте на следећем линку