(основ за одбацивање захтева за заштиту права)

Ангажовање пуномоћника за пријем писмена у Републици Србији

У пракси јавних набавки се веома често говори о заштити права, наиме о начинима подношења Захтева за заштиту права, роковима када га је могуће поднети као и елементима које мора да садржи како би био узет у разматрање у претходном поступку који води наручилац или у поступку пред Републичком комисијом. Овога пута реч је садржини захтева за заштиту права поднетог од стане подносиоца захтева чије се седиште налази у иностранству. Чланом 217. ЗЈН прописани су  елементи који представљају садржину захтева за заштиту права. С друге стране наручилац по пријему захтева за заштиту права проверава да ли је уз Захтев  за заштиту права достављен  доказ да је уплаћена такса у складу са чланом 225. ЗЈН, да ли је поднет у року, да ли подносилац захтева за заштиту права има активну легитимацију и да ли захтев за заштиту права има садржину из члана 217.ЗЈН . Када наручилац утврди да је поднети захтев за заштиту права процесно уредан, тек тада приступа његовом даљем разматрању.

Када је у питању подношење захтева за заштиту права од стране привредних субјеката који имају седиште у Републици Србији, они могу захтев за заштиту права поднети самостално или да ангажују пуномоћника који ће у њихово име и за њихов рачун обављати све послове везане за заштиту права и у таквим ситуацијама је неопходно да се уз поднесак Захтева за заштиту права достави и пуномоћје као доказ.  Међутим закон о јавним набавкама прописује и начин за подношење захтева за заштиту права од стране привредних  субјеката који имају боравиште или пребивалиште, односно седиште у иностранству.

 Према члану 217. Став 3. ЗЈН  подносилац захтева који има боравиште или пребивалиште, односно седиште у иностранству дужан је у захтеву за заштиту права да  именује пуномоћника за примање писмена у Републици Србији, уз навођење свих података потребних за комуникацију са означеним лицем.  У супротном захтев за заштиту права поднет од стране страног привредног субјекта који није ангажовао пуномоћника за пријем писмена биће одбачен решењем без претходног позивања подносиоца захтева да допуни захтева.

Наведену ситуацију потврђује и пракса Републичке комисије, наиме решењем број 4-00-104/2022 од 07.03.2022.године Републичка комисија је одбацила захтев за заштиту права подносиоца захтева који има седиште у Аустралији, а при том није именовао пуномоћника за пријем писмена у Републици Србији уз навођење свих података потребних за комуникацију са означеним лицем.

Решење Републичке комисије број 4-00-104/2022 од 07.03.2022.године  можете прочитати кликом на линк.